OCTOBER 15, 2019 / LIFESTYLE

FALLING INTO FALL

I love all seasons, but there is something that always makes so excited about fall. Might be the weather becomes crispier, or the gloomy rainy days, or the pumpkin spice everything and wearing cozy knits or just a reminder that just like nature we have to change as well.

I initially wasn’t planning on writing this post, but the images me and Simone took at an apple orchard near by were too pretty not to be shared. I knew that I wanted to share them on the blog, I just couldn’t figure out what to write in the post. The first answer was to write a fashion post, describing the outfit, but I realized that all my recent blog posts are related to fashion, and I always say that my blog is more than just a fashion blog. So I decided to get a bit more personal, since it has been a while that I shared something more personal about me in my blog posts except what are my go to skincare products haha.


Ги обожавам сите годишни времиња, но има нешто посебно кај есента што ме прави да ја сакам посебно. Можеби е до времето што заладува, или темните и дождливи денови, или вкусот на тиква во се и носење на плетени џемпери или тоа што есента е мал потсетник дека ние исто како и природата треба да се менува.

Првично не планирав да го пишувам овој пост, но фотографиите кои што ги направивме со Симоне во овоштарникот со јаболкови дрба беа преубави да не се споделат. Знаев дека сакам да ги споделам на блогот, но не можев да одлучам што да напишам. Првиот одговор беше да е моден пост, каде што ќе ја опишувам облеката, но сфатив дека последните неколку поста ми се модни постови а јас секогаш кажувам дека мојот блог е повеќе од еден обичен моден блог. Така што се одлучив овој пост да биде малку по приватен, бидејќи долго време и не сум споделила нешто приватно со вас освен кои се моите моментални фаворити за нега на кожа хаха..

My blog is my baby that I created from scratch, I decided to open it and start sharing my trips, daily outfits and favorite coffee places for fun. A year later, I realized that I could start making an income out of it and develop it as a business idea. After my first paid collaboration I decided to devote myself more to the blog and try to expand it and make it better. I started researching more about growth, social media marketing, trying to figure out what you guys enjoy reading the most about, coming up with more creative ideas about the content I post and make, doing collaborations but at the same time staying true to my values and beliefs and never sell myself or you (my audience) for any price.

And the truth is, it has been going great, in the 3 years I’ve been working on it, I managed to work with amazing brands, wonderful campaigns, I learned a lot and I am still learning a lot every single day, developed skills outside of my studies, meet so many new people, got the chance to travel to amazing places because of this and many more things.


Мојот блог е моето бебе кое го креирав од ништо, се одличив да го започнам и да ги споделувам моите патувања, дневни модни комбинации и моите омилени кафулиња. Една година подоцна, сфатив дека можам да заработувам од ова и да го развијам како бизнис идеја. После мојата прва платена соработка се одлучив да се посветам повеќе на блогот и да пробам да го напрвам подобар. Запоќнав да истражувам повеќе за како да се зголеми посетеноста, маркетинг на социјални медиуми, да дознаам што вие најмногу сакате да читате и гледате, да имам се поиновативни и поинтересни идеи за фотографии и материјал кој го постирам, да работам со брендови но во исто време да останам верна на моите вредности и мислења и никогаш да не се продадам ни себеси ни вас како моја публика за било која цена.

И вистината е дека оди повеќе од одлично, во овие 3 изминати години, имав можност да работам со некои фантастични брендови, прекрасни кампањи, научив многу а и сеуште учам многу секој ден, развив вештини надвор од моите студии, се запознав со многу нови луѓе, добив шанса да патувам на некои фантастични дестинации и уште многу други работи.

But, lately I felt that my will and motivation have died out a bit, might have been that I was too preoccupied with university and some personal affairs, that I kinda neglected everything or I was just lacking inspiration because I felt that this industry has become way too saturated, and that content has become very repetitive, everyone advertising everything and so on. In the past month I was kinda winging the whole thing, staying in my comfort zone and not experimenting a lot. And for the first time in 3 years I found myself too lazy or unbothered to take photos or create content. The moment I realized I feel like that I decided that I need to take few steps back, figure out what’s wrong and how I can fix it. So, I took some time off and reevaluated everything. I focused more on finding inspiration and ideas for future content, focusing on ways I can improve myself and be better at what I do, coming up with ideas and strategies for upcoming campaigns and collaborations. But also pushing myself to work a bit harder and not slack, and get out of the comfort zone I’ve created the past year and start experimenting a bit and making some changes here.

And safe to say, so far it has shown to be a great decision. In the past week, me and Simone have been shooting every other day, coming up with new concepts and ideas for photos, focusing on creating new and unique content. I have some really exciting collaborations and projects coming up in the next few weeks, that I cannot wait to share with you, аnd I am currently working on a few more.


Но во последните месец дена се осетив како мојата желба и мотив се имаат намалено, можеби бидејќи бев преокупирана со факултетот или поради некој лични обврски, па некако престанав да посветувам толку многу внимание или пак едноставно ми фалеше инспирација бидејќи чувстував дека оваа индустрија е премногу заситена, фотографиите што се поставуваат станаа премногу репетивни, секој рекламира се и сешто итн. Последниот месец дена некако оставив се да биди во мојата комфорна зона и да не експериментирам многу. И прв пат во овие 3 години се најдов во ситуација каде што ми било премногу мака или сум немала желба да фотографирам и да креирам контент. Моментот кога го почуствував ова сфатив дека мора да застанам, да се вратам неколку чекори назад и да видам во што е проблемот и како можам да го решам. Посветив време на тоа да се фокусирам повеќе на наоѓање на инспирација и идеии за иден контент, да се фокусирам на начините на кои можам да се подобрам и да бидам подобро во тоа што го работам, да смислувам нови и креативни пристапи за следните соработки и кампањи. Но исто така да се туркам да работам понапорно и да излезам од мојата комфорна зона која што ја креирав последната година и да почнам на експериментирам повеќе и да направам некои промени тука.

И можам да кажам, дека до сега се покажа како одлична идеја. Во минатата недела, заедно со Симоне фотографираме секој втор ден, постојано смислуваме нови концепти и идеи за фотографии и контент, фокусирајќи се на тоа да бидат иновативни и уникатни. Имам неколку возбудливи колаборации и проекти кои ќе ги откријам во наредните неколку недели и моментално работам на уште неколку.

What I wanted to say is, that it is okay to struggle and feel a bit lost and unsure of what to do next, but it’s important to focus on what’s important to you and stick to what makes you happy and to go after it. What I’ve been though since I was little is that you can’t go far if you stay in your comfort zone and not take any risks. So, on top of my to do list now is to get out of my comfort zone and not to be afraid to take risks.


Она што сакам да го кажам е дека е во ред да се чувствувате изгубено и збунето за што да правите следно, но е важно да се фокусирате на она што вам ви е најважно и да се држите до она што ве прави среќни. Едно нешто на кое ме учеа уште од кога бев мала е дека ако седиш во твојата зона на комфорт и не превземаш ризици никогаш нема да стигнеш далеку. Така да, на прво место на мојата to do листа е да излезам од мојата комфортна зона и да не се плашам да превземам ризици.

Photography: Simone Kalica