JUNE 04, 2017/ EUROPE, TRAVELS, UNITED KINGDOM

WHEN I MEET REMBRANDT AND DA VINCI IN LONDON

It is the same as experiencing the future, when looking back in the past. Art has that power, as well as the gallery as a space in which worlds collide, showing us the short life term of men, against the long life term of art. Most elements of the culture belong to the everyday context, but art is what we see in galleries.

With today’s post I am taking you through the rooms of the National Gallery in London. This is a particular experience, in a particular place with a particular goal. Facing remarkable artists, with their artworks that I feel hold the artist’s personal feelings while creating them. Their masterpieces are history and stories.


They say that the 14th,15th and 16th century were bizarre for living…which era from humankind history hasn’t been? The early days of the renaissance, time where religion was the core of every society. This art pieces had nothing in common with reality. We may not have many stories from that period, but we have art…the era of Jan Van Eyck, Rembrandt, Michelangelo, Leonardo Da Vinci, Botticelli, Donatello…

Looking back to art throughout the past, we get a new message, which reminds us that we will be OK. Humankind has survived terrible rulers and natural disasters, plagues, conflicts, slavery. Humankind has survived all. The events of wakening, showed through remarkable works of art, to celebrate those who won over death or lost their life for others.

That is why every step in a gallery such as this, shows us centuries of man’s confusion and suffering, followed by victory and some progress. Therefore, we need art from this point of history. Not just to create new art, but to also look back and appreciate where it came from. More knowledge from the history of art is needed, more time spent in galleries is needed…these may be the only ointments for this horrifying times, that will be remembered as a civilization that only did something in their personal favor.

We need to repeat it more often, to me one important quote from Tolstoy:

“Art is not a pleasure, a solace, or an amusement; art is great matter. Art is an organ of human life, transmitting man’s reasonable perception into feeling.”


Тоа е исто како да се доживее иднината, ако се погледне во минатото.

Тоа е моќта на уметноста, но и на галеријата како простор кој судира светови, прикажувајќи ни го краткиот човечки живот, наспроти долгиот живот на уметноста.

Повеќето елементи на културата јасно припаѓаат на секојдневниот контекст, но уметноста е таа која ја гледаме во галериите. Со мојот блог Ве водам низ просторите на Националната Галерија во Лондон.  Ова е специфично искуство на специфично место со специфична цел. Соочување со големите мајстори, со нивните уметнички дела кои чувствувам дека ги содржат нивните лични чувства додека се создавале.
Нивните мастердела се историја и сторија.

1400тите и 1500тите и 1600тите години биле бизарни за живеење, велат….а која ера од човечката историја, не била? Рани денови на ренесансата, време кога религијата била центар на општеството. Овие уметнички дела немале допир со реалноста. Можеби немаме многу стории од тие времиња, но имаме уметност…тоа е ерата на Jan Van Eyck, Rembrandt, Michelangelo, Leonardo Da Vinci, Botticelli, Donatello…

И гледајќи назад на уметноста од минатото, се добива една нова порака, која не потсетува дека ќе бидеме ОК. Еве, човештвото преживеало и ужасни лидери и  природни непогоди, болести, конфликти, ропства. Луѓето преживеале се. Настаните како будење, преточени во феноменални уметнички дела за да ги слават оние кои ја победиле смртта или пак го завршиле животот за другите.

Затоа секој чекор низ ваква галерија ни соочува векови на човечката конфузија и страдање, проcледени со триумф и по некој прогрес.

Затоа потребна ни е уметноста од оваа точка на историјата.  Не само да се создава нова уметност, туку и да се гледа назад и да се вреднува она од каде дошла. Повеќе знаење од историјата на уметноста е потребно, повеќе време поминато во галерии…тоа може да биде вистински мелем за овие оловни времиња кога ќе бидеме запаматени како цивилизација која единствено искусувала нешта од кои имала лична корист.

Да ја повторуваме постојано една по мене мошне важна мисла на Толстој:

“Art is not a pleasure, a solace, or an amusement; art is great matter. Art is an organ of human life, transmitting man’s reasonable perception into feeling.”